L’exposition d’art urbain de Serbie et de France en réalité virtuelle
Du 31.03 au 15.04, le Centre culturel de Serbie à Paris accueillera pour la première fois la nouvelle exposition d’art urbain en réalité virtuelle «TRACES: l’art urbain en Serbie et en France 1995 - 2022».
L’exposition suit les traces du développement de l’art urbain en Serbie et en France et l’influence de la France et des artistes français sur la scène serbe de 1995 à 2022. Il a été créé à la suite d'un travail de recherche à long terme de notre commissaire Ljiljana Radošević.
Plus de 70 œuvres créées en Serbie et en France illustrant les relations entre ces deux pays dans le domaine de l’art urbain seront présentées dans l’espace virtuel de la plateforme VR ALL ART. L’exposition a pour objectif de créer un aperçu global de l’influence de la création française dans le domaine du graffiti et de l’art urbain sur la scène artistique serbe, et de faire découvrir les créations des artistes serbes en France et ceci grâce aux nouvelles technologies innovantes que permettent les espaces virtuels. En plus de l’exposition, l’espace accueille une réplique virtuelle de l’œuvre de l’artiste français célèbre Blek Le Rat en taille réelle.
En outre, le public aura l’occasion de voir l’exposition virtuelle «Loving Street art Belgrade» de 2020, traduite en français, consistant en plus de 40 œuvres réalisées par des artistes serbes et étrangers dans les rues de Belgrade. Pendant la durée du programme, le public pourra accéder aux expositions grâce à l’équipement VR, et environ 30 ouvrages des artistes serbes et français, plus saisissants les uns que les autres, seront exposés dans l’espace du Centre.
Paris a été l’une des premières villes à accepter la culture graffiti. Miša Jens, le premier graffiteur officiel de Belgrade a apporté ce nouveau style des rues parisiennes à Belgrade pendant les années 1990, ce qui nous permet de conclure que l’influence de la scène française sur la scène serbe et les relations dans le domaine des graffitis et de l’art urbain durent depuis plus de deux décennies. Tandis que certains artistes français célèbres ont visité la Serbie et ont laissé leurs œuvres d’art sur les murs dans le cadre de grands festivals comme Belef (artistes: Blek le Rat, REMED) et dans le cadre de la collaboration avec l’Institut français, de nombreux artistes serbes (Aleksandra Petkovic TKV, le duo Sobekcis, Nikola Mihailovic, Wuper et autres) ont séjourné en France où ils ont créé et d’où ils sont inspirés pour la suite de leur travail.
L’exposition «TRACES: l’art urbain en Serbie et en France 1995-2022» et «Loving Street art Belgrade» sont accessibles au public du monde entier sur la plateforme VR ALL ART.
Le vernissage de l’exposition aura lieu le vendredi 31.03 à 19h et sera inauguré par l’autrice et historienne de l’art Ljiljana Radosevic de l’organisation «Street Art Belgrade», l’artiste serbe Aleksandra Petkovic TKV et l’artiste française Kaldéa.
L’équipement VR pour la visite dans l’espace virtuel sera disponible du 1er au 15 avril de 17h à 19h.
Ce projet est porté par l’organisation «Street Art Belgrade» dont les membres travaillent sur la recherche, la documentation et la popularisation de l’art urbain et des graffitis depuis plus de deux décennies. Le projet a été réalisé avec le soutien du Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie, du Centre Culturel de Serbie à Paris et de la société VR ALL ART.
Traces: L’Art urbain en Serbie et en France 1995 - 2022
La commissaire d’exposition Ljiljana Radošević.
L’exposition « Traces » est le fruit d’un travail consistant à cartographier les activités des individus et des institutions en Serbie et en France relatives à la culture du graffiti et à l’art urbain, ainsi que leurs influences réciproques. C’est une histoire complexe et les informations ou le matériel adéquat qui documenteraient ces échanges visuels et intellectuels ne sont pas toujours disponibles. D’autre part, ces échanges prennent des tournures inattendues. L’influence mondiale de la culture française est évidente sur la scène serbe, cependant,les idées fraîches et l’énergie en provenance de Serbie sont chaleureusement accueillies. Bien que les échanges personnels entre les artistes de Serbie et de France restent invisibles malgré leur présence constante, les échanges institutionnels sont pérennes et bien mis en évidence. Dans cette optique, l’espace de l’exposition servira de soutien visuel afin d’organiser ces influences de façon structurée et compréhensible.
Au début
Au milieu des années 1980, alors que la majorité de l’Europe disposait déjà de scènes graffiti bien établies, la Serbie et Belgrade témoignaient de quelques influences de courte durée. Les médias propulsaient l’idée du package hip-hop selon laquelle il faudrait maîtriser quatre compétences afin de faire partie de cette culture globale : le DJ-ing, le MC-ing, le break danse et les graffitis. Pendant cette période, la seule forme d’expression que les jeunes belgradois trouvaient intéressante était le break dance. Il existait de nombreux crews de break dance : la majorité était d’origine Romani et ils ont même réussi à gagner quelques compétitions européennes. Toutefois, la tendance n’a pas perduré. Dans les années 1990, la guerre civile de Yougoslavie éclata et tous les Balkans sombrèrent dans une décennie de cauchemar de guerre, par conséquent, les échanges avec le reste du monde furent stoppés. Il est curieux de noter que c’est justement durant cette décennie malheureuse que la culture graffiti commença à fleurir à Belgrade. Au milieu des années 1990, il y avait assez de graffiteurs pour former une scène locale du graffiti.
Il se trouve que l’année où Jens est arrivée à Belgrade est également l’année de la sortie du film culte français La Haine réalisé par Mathieu Kassovitz. Cette histoire sur une journée dans la vie de trois mecs de banlieue, issus de l’immigration défavorisée a fortement raisonné chez les jeunes locaux. La Serbie des années 1990 était déchirée par la guerre, la crise économique, les activités criminelles, c’était le pays comptant le plus grand nombre de réfugiés en Europe. En 1998, le film local racontant justement cette époque, Les Cicatrices de Srdjan Dragojevic, est sorti au cinéma et rejoint La Haine comme le symbole de ces temps mouvementés.
La Relance
En 2000, le président Slobodan Milosevic fut renversé et le processus long et douloureux de démocratisation de la Serbie fut officiellement lancé. Quant à la culture graffiti, cette transition avait commencé un peu plus tôt. En 1999, la Serbie subit trois mois de bombardement par l’OTAN, mais Belgrade organisa son premier graffiti jam la même année. À cette occasion, les graffiteurs locaux ont reçu pour la première fois des buses de différents types (fat cap, skinny cap) et ils ont commencé la collaboration avec des artistes de Croatie et de Slovénie et même certains du reste de l’Europe. Ceci ne signifie pas qu’il n’y avait pas eu de collaborations ou de visites d’artistes venus des pays de l’ex-Yougoslavie, tout de même, nous voulons souligner que c’est la première fois que ces échanges avaient un cadre officiel. Les artistes de la culture graffiti sont supranationaux, l’essentiel est „d’être un bon arstiste graffiti“.
Cette période de régénération de notre scène graffiti a duré jusqu’en 2003 quand le premier chef du Gouvernement démocratiquement élu, Zoran Djindjic, a été assassiné. Pour maintes raisons, la scène locale graffiti s’est atténuée jusqu’à presque disparaître, quand, soudainement, vers la fin de 2004, nous avons commencé à repérer une petite pochette monochrome d’Amélie Poulain. Une fille, âgée de 16 ans à l’époque, qui se nommait TKV (The Kraljica Vila ou La Reine Fée) était de retour de sa visite de Rome où elle avait vu les pochoirs de Sten et Lex et avait décidé d’introduire dans l’espace public un de ses personnages de film préférés. Même si le plus ancien graffiti de Belgrade, de caractère politique, a été réalisé en pochoir en 1920, TKV a lancé tout un mouvement d’’art urbain à Belgrade avec sa petite intervention. Il est important de noter qu’encore une fois un film français a eu un rôle clé dans le développement de la scène graffiti et de l’art urbain à Belgrade. La technique du pochoir était connue de l’art depuis très longtemps, mais son impact en Europe était surtout dû au mouvement de pochoirs de Paris des années 1980. La culture hip hop a rapidement gagné en popularité en Europe et la culture graffiti était déjà présente dans la plupart des grandes villes européennes où elle se confondait avec les formes d’art traditionnelles réalisées dans l’espace public, dont les interventions dans l’espace public faites avec la technique du pochoir. Cette fusion et pollinisation croisée de la culture graffiti venue des États-Unis avec les pratiques artistiques et techniques européennes a finalement amené à l’expression artistique que nous appelons l’art urbain. Certains de ces prédécesseurs de l’art urbain européen étaient de France. Nous pensons à des artistes comme Blek Le Rat, Space Invader et Mr. André. Ils avaient tous une influence majeure sur la scène de Belgrade, et par conséquent, sur celle de Serbie. À l’époque où ils créaient leurs premières œuvres dans les rues, ils faisaient partie de la culture graffiti, étant donné que le concept de l’art urbain n’existait pas, mais en réalité, ils étaient précurseurs d’un nouvel art conceptuel dans les rues qui est né de la culture graffiti, mais représente une expression visuelle différente.
Au début du nouveau millénaire, différentes institutions culturelles ont pris la relève en termes de transmetteurs de tendances graffiti et d’art urbain. Et durant cette période la majorité des tendances avait une seule direction – de l’Europe vers la Serbie.
Intégrations
Au début des années 2000, l’Europe a vu une vraie vogue de l’art urbain, et de nombreux fonctionnaires de ville ont compris que cette nouvelle expression artistique pourrait servir de moyen simple pour mettre en œuvre les projets de régénération et de création de la marque de ville. Il est ensuite devenu évident que les institutions culturelles partout en Europe pourraient collaborer officiellement avec les graffiteurs et les artistes urbains et promouvoir leur travail. En 2008, le Tate Modern de Londres a organisé une exposition importante nommée Street Art qui a changé la perception que les institutions culturelles avaient de la culture graffiti et de l’art urbain. L’année suivante a vu deux expositions extraordinaires à Paris : l’une intitulée Le T.A.G. au Grand Palais et la seconde nommée Né dans la rue – Graffiti à la Fondation Cartier. La dernière exposition qui a définitivement changé la narration a été organisée par MOCA à Los Angeles en 2011 et elle était intitulée Art in the Streets. Nous tenons à souligner quand même que les petites galeries indépendantes avaient reconnu la valeur des graffitis et de l’art urbain déjà dans les années 1970, mais la consécration et la grande entrée dans le monde des arts ne sont arrivées que vers la fin de la décennie 2000 grâce aux expositions mentionnées.
Nous témoignons ensuite de la transformation de l’opinion des fonctionnaires municipaux et des institutions culturelles. Les politiques de tolérance zéro des grandes villes européennes empêchent les interventions dans l’espace public sans autorisation, ce qui est l’essence même des graffitis et de l’art urbain. Ces politiques créent ainsi un besoin de les organiser et de les installer dans des galeries ou musées. Le plus souvent les graffiteurs et les artistes urbains obtiennent les permis grâce aux institutions, festivals ou fonctionnaires municipaux, ce qui n’est pas une tendance positive et change la nature même de la culture graffiti et de l’art urbain. Certes, cette tendance existe à Belgrade et en Serbie, mais elle n’est pas dominante et il semblerait que les Balkans soient le dernier bastion du graffiti et de l’art urbain libre. Durant cette période, les artistes serbes sont très actifs en France, mais aussi en Europe en général. Les artistes serbes assistent aux différentes manifestations en France, le plus souvent sur la demande personnelle de l’organisateur, mais aussi aux expositions organisées par des galeries plus influentes qui promeuvent ces formes artistiques. D’autre part, plusieurs initiatives indépendantes en Serbie ont fait appel à une plus forte participation de l’Institut français de Serbie. Une des initiatives les plus influentes est Les Résidences de l’Art urbain fondé par Vladimir Palibrk qui vit entre Belgrade et Paris. Depuis 2014, Les Résidences de l’Art urbain a accueilli de nombreux artistes avec le soutien de l’Institut français de Serbie, du Forum culturel autrichien de Belgrade et du ministère de la Culture de la République de Serbie. L’artiste TKV a créé une autre initiative nommée All Girls Street Art Jam en 2018 qui est aussi soutenue par l’Institut français. C’est grâce à ce jam que nous avons eu le plaisir d’accueillir l’artiste Kaldéa lors de chaque édition de cette manifestation.
Après avoir travaillé ensemble pendant plusieurs années, Vladimir Palibrk des Résidences de l’art urbain, l’Institut français de Serbie et quelques artistes urbains locaux et français ont créé un groupe majeur pour réaliser l’exposition Co-Travelers (co-voyageurs). Palibrk a conçu l’exposition, il était soutenu par l’Institut français, il a invité quatre artistes à le rejoindre dans la production et, enfin, ils ont tous été accueillis dans le Musée de l’art contemporain de Voïvodine. La conception de l’exposition est basée autour des animaux ayant eu un rôle majeur dans la société humaine. Que ces animaux soient des « héros », des pionniers, des animaux de guerre ou des animaux de la fourrière, leur statut n’a jamais été mis en question. Le sujet devient plus complexe quand on pense aux animaux utilisés comme nourriture, sujet d’expériences pour la médecine ou les produits cosmétiques, ou quand ils sont des astronautes. TKV, Polar Bear, Sanja Stojkov et Aleksandar Bunčić ont relevé le défi et ont choisi les animaux les plus intéressants pour raconter les histoires. Polar Bear est réputé pour sa série d’animaux en danger critique d’extinction, donc il a décidé de réutiliser le même sujet pour cette exposition, tandis que TKV a opté pour les animaux étant sujets d’expériences. Stojkov a choisi de ne présenter que des chiens célèbres et Bunčić a peint une pléthore d’animaux, mais aussi des rats comme animaux ayant apporté la peste en Europe et ravagé sa population à plusieurs reprises durant des siècles. Le pochoir était la technique choisie par tous les artistes, par contre le support sur lequel ils ont appliqué la peinture était différent. Ils ont utilisé la toile sans cadre, les ready-made, les matériaux recyclés et ainsi de suite. Toutes les œuvres d’art ont été produites exclusivement pour cette exposition.
Predstavljanje 3D modela za slepe u Beču
Projekat "Umetnost u prolazu" organizacije Street Art Belgrade u okviru kojeg se stvaraju 3D modeli murala za slepe i slabovide je predstavljen u Beču na godišnjoj Zero Project konferenciji koja se održava u zgradi Ujedinjenih Nacija.
Projekat organizacije Street Art Belgrade je prepoznat kao izuzetno inovativan i kreativan način približivanja umetnosti slepim i slabovidim osoba i izabran je da bude predstavljen u okviru zvaničnog programa konferencije koja je ove godine okupila preko 1.000 učesnika iz celog sveta.
Zero Project fondacija iz Beča je već više od 10 godina posvećena pronalaženju i deljenju inovativnih rešenja koja unapređuju svakodnevni život i prava svih osoba sa invaliditetom. Njihov predstavnik je tokom privatne posete Beogradu naišao na jedan od devet modela murala koje je Street Art Belgrade organizacija poslednje dve godine postavila u gradu i prepoznao potencijal da se projekat predstavi široj internacionalnoj publici.
U okviru saradnje sa Zero Project fondacijom postavljena su tri modela murala u samom centru Beča u Karl-Farkas parku koji su predstavljeni i u prvom austrijskom inkluzivnom vodiču kroz muzeje. Takođe, kao jedinstveni performans tokom tri dana trajanja konferencija u atrijumu zgrade UN poznata srpska umetnica Jana Danilović je oslikavala mural pod nazivom "Inkluzija". Za ovaj mural je urađen 3D model koji sadrži opis na Brajevom pismu na engleskom, a prvi put su u okviru oslikanog murala postavljeni i 3D elementi (ptice) kao sastavni deo rada. Mural i 3D model su predstavljeni na svečanom zatvaranju konferencije, a nakon toga su krenuli na turneju po galerijama širom Austrije.
Mural "Inkluzija" prikazuje univerzalnu istinu da dodir i ljubav ruše sve barijere i ostaju izvor snage za sve.
Učesnici konferencije iz Amerike, Australije, Bugarske, Izraela, Velike Britanije su pokazali veliko interesovanje za projekat i već su pokrenute prve inicijative da se projekat realiziju i u tim zemljama.
O projektu Umetnost u prolazu
Cilj projekta "Umetnost u prolazu" je da se ulična umetnost približi slepim i slabovidim osobama kroz postavljanje modela urađenih 3D tehnologijom. Modeli murala su inovativni pristup u predstavljanju ulične umetnosti i grafita jer se uz 3D tehnologiju omogućava slepim i slabovidim osobama da kroz dodir upoznaju umetnička dela koja se nalaze na ulicama Beograda. Uz radove se nalaze i opisi na Brajevom pismo koji se retko mogu naći u javnom prostoru. Prvi 3D modeli murala za slepe i slabovide su postavljeni 2021. godine povodom 15. oktobra koji se obeležava u celom svetu kao Dan slepih i slabovidih osoba, a do danas je u Beogradu postavljeno ukupno devet modela na različitim lokacijama – centar grada, Vračar i Novi Beograd.
"Uvek smo zastupali mišljenje da je ulična umetnost najslobodnija forma umetnosti i da je dostupna svima jer se nalazi na ulicama. Ipak, slepe i slabovide osobe su isključene iz ovog umetničkog izraza, zato smo se odlučili da kreiramo 3D modele murala. Na ovaj način smo hteli da radove na ulici približimo slepim i slabovidim i da skrenemo pažnju šire javnosti na potrebe ove grupe građana i njihovo uključivanje u svakodnevni život grada, a ulična umetnost je svakako važan deo toga" - izjava organizacije Street Art Belgrade. "Izuzetno smo srećni i ponosni što smo imali priliku da projekat predstavimo i realizujemo van Srbije i prenesemo svoje iskustvo internacionalnoj publici kako bi povećali dostupnost umetnosti svim članovima zajednice." – zaključuju članovi udruženja.
Umetnica Jana Danilović smatra da je ovo neprocenjiva prilika da se prikaže koliko je važno da se osvesti kako se koristi javni prostor i da ulična umetnost koju doživljavamo kao isključivo vizuelnu, može da bude i taktilna. "Ovaj projekat mi je sasvim neočekivano otvorio novo polje u umetnosti, kako u svom radu dalje da delujem kako bi se uključio i taktilan aspekt. Za većinu uličnih umetnika je veoma važan demokratski pristup umetnosti, a ispostavilo se da postoji jedna grupa ljudi koja je potpuno isključena i ovo je jedan od načina da se to ispravi." – kaže Jana Danilović
Nastup u Beču, kreiranje modela i murala je podržan od strane Zero Project fondacije, platforme Evropske Unije - Culture Moves i Goethe instituta, nacionalne plaftorme Serbia Creates zadužene za međunarodnu promociju kreativnih industrija, kao i gradske organizacije slepih Beograda.
Video intervju urađen za Gebardenwelt TV:
https://www.gebaerdenwelt.tv/zero-project-conference-interview-mit-kuenstlerin-jana-danilovic/
Video fajl intervjua:
https://we.tl/t-2QqAp9MH6r
Više fotografija možete naći na linku:
https://zeroproject.org/zerocon23/zerocon23-photo-wall#c1750
Linkovi:
https://streetartbelgrade.com/
https://umetnostuprolazu.com/
https://zeroproject.org/
https://zeroproject.org/news/article/inclusive-street-art
Disclaimer:
This work was produced with the financial assistance of the European Union. The views expressed herein can in no way be taken to reflect the official opinion of the European Union.
Najava: Predstavljanje 3D modela za slepe u Beču
Projekat "Umetnost u prolazu" organizacije Street Art Belgrade u okviru kojeg se stvaraju 3D modeli murala za slepe i slabovide će biti predstavljen u Beču na godišnjoj Zero Project konferenciji koja se održava u zgradi Ujedinjenih Nacija.
Projekat organizacije Street Art Belgrade je prepoznat kao izuzetno inovativan i kreativan način približivanja umetnosti slepim i slabovidim osoba i izabran je da bude predstavljen u okviru zvaničnog programa konferencije (22.2. - 24.2.) koja okuplja preko 800 organizacija iz celog sveta.
Zero Project fondacija iz Beča je već više od 10 godina posvećena pronalaženju i deljenju inovativnih rešenja koja unapređuju svakodnevni život i prava svih osoba sa invaliditetom. Njihov predstavnik je tokom privatne posete Beogradu naišao na jedan od devet modela murala koji su u poslednje dve godine postavljeni u gradu i prepoznao potencijal da se projekat predstavi široj internacionalnoj publici.
U okviru saradnje sa Zero Project fondacijom biće postavljena tri modela murala u samom centru Beča u Karl-Farkas parku koji će se naći i u prvom austrijskom inkluzivnom vodiču kroz muzeje. Takođe, kao jedinstveni performans tokom tri dana trajanja konferencija u atrijumu zgrade UN poznata srpska umetnica Jana Danilović će oslikati mural pod nazivom “Inkluzija”. Za ovaj mural je urađen i 3D model koji sadrži opis na Brajevom pismu. Mural i 3D model će biti predstavljeni na svečanom zatvaranju konferencije, a nakon toga će krenuti na turneju po galerijama širom Austrije.
Mural "Inkluzija" prikazuje univerzalnu istinu da dodir i ljubav ruše sve barijere i ostaju izvor snage za sve.
Poslednjeg dana konferencije, u petak 24.2. u 12h biće održana i panel diskusija sa članovima organizacije Street Art Belgrade kao i sa internacionalnim učesnicima u oblasti ulične umetnosti. Panel će moći da se prati uživo preko YouTube kanala:
https://www.b2match.com/e/zero-project-conference-2023/sessions/c2Vzc2lvbjoxMzY2NDY=
O projektu Umetnost u prolazu
Cilj projekta "Umetnost u prolazu" je da se ulična umetnost približi slepim i slabovidim osobama kroz postavljanje modela urađenih 3D tehnologijom. Modeli murala su inovativni pristup u predstavljanju ulične umetnosti i grafita jer se uz 3D tehnologiju omogućava slepim i slabovidim osobama da kroz dodir upoznaju umetnička dela koja se nalaze na ulicama Beograda. Uz radove se nalaze i opisi na Brajevom pismo koji se retko mogu naći u javnom prostoru. Prvi 3D modeli murala za slepe i slabovide su postavljeni 2021. godine povodom 15. oktobra koji se obeležava u celom svetu kao Dan slepih i slabovidih osoba, a do danas je u Beogradu postavljeno ukupno devet modela na različitim lokacijama – centar grada, Vračar i Novi Beograd.
"Uvek smo zastupali mišljenje da je ulična umetnost najslobodnija forma umetnosti i da je dostupna svima jer se nalazi na ulicama. Ipak, slepe i slabovide osobe su isključene iz ovog umetničkog izraza, zato smo se odlučili da kreiramo 3D modele murala. Na ovaj način smo hteli da radove na ulici približimo slepim i slabovidim i da skrenemo pažnju šire javnosti na potrebe ove grupe građana i njihovo uključivanje u svakodnevni život grada, a ulična umetnost je svakako važan deo toga" - izjava organizacije Street Art Belgrade. "Izuzetno smo srećni i ponosni što imamo priliku da projekat predstavimo i realizujemo van Srbije i prenesemo svoje iskustvo internacionalnoj publici kako bi povećali dostupnost umetnosti svim članovima zajednice." – zaključuju članovi udruženja.
Umetnica Jana Danilović smatra da je ovo neprocenjiva prilika da se prikaže koliko je važno da se osvesti kako se koristi javni prostor i da ulična umetnost koju doživljavamo kao isključivo vizuelnu, može da bude i taktilna. “Ovaj projekat mi je sasvim neočekivano otvorio novo polje u umetnosti, kako u svom radu dalje da delujem kako bi se uključio i taktilan aspekt. Za većinu uličnih umetnika je veoma važan demokratski pristup umetnosti, a ispostavilo se da postoji jedna grupa ljudi koja je potpuno isključena i ovo je jedan od načina da se to ispravi." – kaže Jana Danilović.
Nastup u Beču, kreiranje modela i murala je podržan od strane Zero Project fondacije, platforme Evropske Unije - Culture Moves i Goethe instituta, nacionalne plaftorme Serbia Creates zadužene za međunarodnu promociju kreativnih industrija, kao i gradske organizacije slepih Beograda. Turistička organizacija Srbije je pružila podršku u promociji projekta u Srbiji i Austriji.
Najavu na Zero Project sajtu možete pogledati na sledećem linku:
https://zeroproject.org/news/article/inclusive-street-art
Linkovi:
https://streetartbelgrade.com/
https://umetnostuprolazu.com/
https://zeroproject.org/
Disclaimer:
This work was produced with the financial assistance of the European Union. The views expressed herein can in no way be taken to reflect the official opinion of the European Union.
Urban Heritage Hub – platforma za promociju digitalizacije urbane i ulične umetnosti
Ovaj prostor će unaprediti način na koji se prikuplja, dokumentuje, čuva i promoviše ulična umetnost i grafiti i urbana umetnost koji su deo savremenog stvaralaštva.
Cilj projekta je da sačuvamo uličnu umetnost kao kulturno nasleđe kroz arhivu ali i kroz promociju digitalizacije kao najboljeg načina da se sačuva ulična umetnost za dalja istraživanja i analizu, kao i kroz komunikaciju sa širom publikom i budućim ekspertima .“Hub“ u samom nazivu platforme se odnosi na umrežavanje i ujedinjenje svih projekata digitalizacije ulične i urbane umetnosti na jednom mestu, kao i umrežavanje i kontinuirana edukacija u procesu digitalizacije umetnika, kustosa, istraživača i učesnika u ovoj oblasti.
Projekat smo tokom godine prezentovali na događajima u zemlji i inostranstvu umetnicima, istraživačima u kulturi i zaposlenima u muzejima.
U maju je koleginica Ljiljana Radošević, kustos i istraživač, stručnoj publici na konferenciji Go Indigo prezentovala projekat pod nazivom Urban Heritage Hub Case Study; New Life of Street Art in Virtual Reality. U julu smo projekat predstavili u okviru godišnje Metalogues konferencije iz Grčke koja okuplja publiku koja prati inovativne tehnologije i Virtuelnu realnost. U decembru je projekat prezentovan u Ljubljani, zaposlenima kulturnog centra Rog, a u Beogradu je u okviru vikenda ulične umetnosti u Božidarcu projekat prezentovan umetnicima i predstavnicima udruženja koji se bave uličnom umetnošću u Srbiji i Hrvatskoj.
Projekat je podržan kroz konkurs za digitalizaciju Ministarstva kulture i informisanja.
Posetite Urban Heritage Hub
https://streetartbelgrade.com/urban-heritage-hub/
Razgovori - Graffiti na Gradele i DUK
U prostoru kulturnog centra Božidarac, tokom vikenda posvećenog uličnoj umetnosti, održana je tribina na kojoj su Marko Boko i Antonija Bačić ispred festivala Graffiti na Gradele iz Hrvatske i Vuk Đurić - ENDO ispred festivala DUK iz Čačka razgovarali o izazovima organizacije događaja posvećenih uličnoj umetnosti.
Marko i Antonija su predstavili jedan od najvećih regionalnih festivala i programe za mlade koje organizuju već deset godina. Grafiti na Gradele je festival koji se od 2012, organizje u Bolu na Braču. Takođe tokom cele godine festival podržava nezavisnu kulturnu scenu kroz različite događaje i oslikavanja,a sam festival u Bolu okuplja veliki broj umetnika koji oslikavaju zidove velikih formata. Festival ima snažan fokus na razvoja i promociju volonterstva, sa dodatnom edukativnom notom - gde je angažovana cela lokalna zajednica. Nagrađen je godišnjom nagradom lokalnih vlasti i proglašen je za najbolji festival u Hrvatskoj. Festival je aktivan kao organizator izložbi i koncerata uživo, sa fokusom na mlade i neafirmisane umetnike kako bi otvorio prostor za njihov dalji rad.
Vuk Đurić je predstavio Dani urbane kulture, festival koji poslednjih osam godina zajedno sa kolegama organizuje u Čačku. U okviru Dana urbane kulture (DUK), paralelno se dešavaju koncerti, ekstremni sportovi i oslikavanje zidova. Danas u Čačku ima preko sto oslikanih zidova velikih formata od strane lokalnih, regionalnih i internacionalnih umetnika. Ove godine Čačak je nacionalna prestonica kulture i DUK je pripremio posebno izdanje koje je Vuk predstavio tokom razgovora.
U razgovoru su učestvovale i umetnice Jana Danilović i Aleksandra Petković, svaka kroz svoja iskustva organizacije festivala, kao i umetnik Predrag Popović Piros. Razgovor je vodila istoričarka umetnosti i kustos Ljiljana Radošević, a neke od tema su bile samoodrživost i finansiranje festivala, učešće lokalnih i gradskih institucija, reakcije lokalne zajednice, kao i učešće umetnika iz regiona i sveta na festivalima.
https://youtu.be/eoLhxla6ZSw
Poseta Ljubljani i centru Rog
Tokom boravka u Ljubljani prezentovali smo projekte našeg udruženja: digitalizacija ulične umetnosti i VR izložbe, kreiranje Urban Heritage Hub-a, 3D modele murala za slepe i slabovide i uvezivanje sa uličnim umetnicama i umetnicima.
Pošto centar bude bio otvoren postoji mogućnost za saradnju kroz njihove rezidencije, specijalne programe namenjene uličnoj umetnosti kao i kroz Grafem - program za promociju ženskih grafita i kulture ulične umetnosti u koprodukciji organizacije Urbana Vrana i Centar Rog. "Gra" kao u grafitima + "fem" kao u femini = GraFEM u Ljubljani. GraFEM neguje osnaživanje i obrazovanje grafiti i uličnih umetnica, kao i promociju i razmišljanje o ženskim grafitima i ulozi žena na slovenačkoj i međunarodnoj sceni grafita i ulične umetnosti. U okviru programa, lokalne i strane umetnice oslikavaju prostor pored reke Ljubljanice svojim remek-delima grafita i ulične umetnosti, uz paralelne radionice i grafiti ture gradom. Cilj projekta je da se podstakne razmišljanje o ulozi žena na slovenačkoj i međunarodnoj sceni grafita i ulične umetnosti.
Više o festivalu možete poslušati na tribini koja je održana prošle godine u Beogradu
https://youtu.be/Rk8QSJHvbdY?si=v37_yuVpqfPXia8I
Centar Rog biće otvoren za javnost krajem 2023. godine. a nalazi se na mestu fabrike Rog, koja je proizvodila kultne bicikle Rog. Prvobitna namena zgrade će ostati sačuvana, prilagođena savremenom vremenu - ovo će biti javni prostor za proizvodnju kulturnih i kreativnih industrija, sa akcentom na izradu, primenjenu umetnost i dizajn.
Centar Rog će biti univerzalno dostupno kreativno središte sa programima koji su kreirani u cilju da prevaziđu rascep između visoke i popularne kulture. Nudiće skoro 9.000 m2 kreativnog prostora uz prateće programe, kao i novi park od 8.000 m2 koji će biti na raspolaganju građanima za svakodnevnu upotrebu i javne događaje.
Obrazovno ogledalo: Priče sa zidova i AproPop
Kada se kaže grafit, pomisli se na tajno ispisan crtež ili poruku na nekoj javnoj površini, najčešće na zidu.
Grad bez grafita ne postoji, a u zavisnosti od kulturno-istorijskog konteksta u kom su nastajali, grafiti pričaju različite priče. Zašto su nam oni važni i kakve istine o društvu u kom živimo se iz njih mogu čitati - tema je prve od dve epizode emisije o grafitima, grafiti kulturi i stritartu: Priče sa zidova.
O nekim od najstarijih grafita u Beogradu, ali i o savremenim stilovima izražavanja uličnih umetnika govori nam istoričarka umetnosti i kustos Ljiljana Radošević. Vezu između grafita, panka i novog talasa otkriva nam rok kritičar Petar Janjatović, a kroz grafite na filmu vodi nas filmolog Ivan Velisavljević. Da grafiti ne moraju biti ispisani samo na zidovima podseća voditelj radio Beograda 202 Miodrag Stošić, dok profesorka sa Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević Šešić objašnjava na koji način su grafiti postali pokretni preselivši se na transparente tokom protesta devedesetih godina.
https://youtu.be/8RxhlNGYwUY
Bez obzira na to da li prenose političke stavove, ljubavne poruke, umetničke vizije ili zagonetne nadimke, strit art i grafiti predstavljaju tihu uličnu pobunu, jer su, kao i svaki vid intervencije u javnom prostoru - zabranjeni zakonom.
U drugoj epizodi emisije Priče sa zidova otkrivamo gde se nalazi najstariji sačuvan mural u Beogradu, kada je nastao i kako je državna politika, osamdesetih godina prošlog veka, podstakla razvoj muralizma u glavnom gradu. Šta se podrazumeva pod pojmom novi muralizam, a šta pod "grobarskim treš romantizmom"? Koja su naznačajnija filmska ostvarenja kada je reč o grafiti kulturi kod nas? I konačno, na koji način su grafiti i strit art od subverzivnog čina prešli put do priznate umetnosti? Odgovore daju istoričarka umetnosti i kustos Ljiljana Radošević, filmolog Ivan Velisavljević, kao i strit art umetnici Dušan Raić Dulajt, Andrej Žikić Artez i Petar Popović Piros.
https://www.youtube.com/watch?v=05BdJUoWxxk
Autor emisije: Ivana Nićiforović
Na RTS su takođe u okviru emisije AproPop predstavljeni fenomeni popularne kulture, a jedna od deset epizoda je posvećena i grafitima i uličnoj umetnosti.
https://www.youtube.com/watch?v=b37-q4gK6TY&t=8s
Autor serijala: Selina Lovren Aksentić
Francusko izdanje VR izložbe u Novom Sadu
Na izložbi jepredstavljeno više od 40 radova koje su domaći, ali i francuski i drugi strani autori stvarali na ulicama Beograda.
Izložba je dostupna zahvaljujući jedinstvenom virtuelnom prostoru platforme VR-All-Art, tako da će posetiocima omogućiti posebno umetničko iskustvo upoznavanja beogradskog street art-a. Radovi su podeljeni u kategorije – stara škola grafita, saradnje više umetnika, karakteri, šabloni, nalepnice, murali...
Postavljen deveti model murala za slepe i slabovide osobe u Beogradu
Deveti model murala je urađen za rad umetnika Jensa, jednog od prvih grafitera ključnog za stvaranje grafiti pokreta u Beogradu.
Prvi grafiti u Beogradu su bili inspirisani njujorškim stilom koji su se kao i u ostatku Evrope, pojavili još sredinom osamdesetih, a Blok 45 je izuzetno važno mesto za razvoj grafita i ulične umetnosti u Beogradu. Ovde su grafiti nastali osamdesetih godina, pod uticajem hip-hopa, brejk densa i potrebe da se iskorači iz sivila. Upravo su iz ovog bloka potekli neki od najznačajnijih umetnika beogradske grafiti i street art scene: Jens, Hope, Cash... Danas se na ovoj lokaciji nalazi veliki broj očuvanih radova – neki od njih su stari i par decenija, a sam prostor predstavlja svojevrsnu galeriju na otvorenom.
U poslednjih godinu dana modeli su postavljeni na nekoliko lokacija širom grada – dva modela na Vračaru, tri modela u prostoru Cetinjske, dva modela na ćošku Višnjićeve i Gospodar Jovanove, jedan model u prostoru Dorćol Platz-a i jedan model u Bloku 45.
Korišćenje 3D tehnologije je inovativni pristup u predstavljanju ulične umetnosti i grafita jer se omogućava slepim i slabovidim osobama da kroz dodir upoznaju umetnička dela koja se nalaze na ulicama Beograda. Uz sve radove se nalaze i opisi na Brajevom pismu, koje je inače veoma retko prisutno u javnom prostoru.
Projekat se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i u saradnji sa Gradskom organizacijom slepih Beograda koja okuplja oko 2.000 slepih i slabovidih osoba sa teritorije svih beogradskih opština. U Srbiji ima oko 12.000 slepih i slabovidih osoba koje imaju potrebe za podrškom u ostvarivanju njihovih prava kao i za integracijom u sve društvene tokove i svakodnevne aktivnosti, a kulturni život i umetnost su sastavni i važan deo toga.
U februaru 2023. projekat “Umetnost u prolazu” će biti predstavljen u prostoru Ujedinjenih nacija u Beču na godišnjoj "Zero Project" konferenciji, i to publici od 800 internacionalnih organizacija koje su aktivne u otklanjanju barijera u svakodnevnom životu.
Panel: Odnos institucija i ulične umetnosti
U Francuskom institutu u Novom Sadu će se u četvrtak 22.09. sa početkom u 17h održati panel diskusija na temu - Odnos institucija i ulične umetnosti.
Na ovom panelu će se objediniti prakse i primeri saradnje institucija i umetnika u oblasti ulične umetnosti kroz predstavljanje projekata Ambasade Holandije, Francuskog instituta u Srbiji i Austrijskog kulturnog foruma. Na panelu će učestvovati francuska umetnica Kaldea, Christine Koblitz iz muzeja Beča i Nevena Nikolić iz Ambasade Holandije, moderatorka panela je istoričarka umetnosti i kustos Ljiljana Radošević iz organizacije Street Art Belgrae.
Na panelu će se diskutovati o saradnji između kulturnih institucija i umetnika u oblasti ulične umetnosti. Imajući u vidu da ulična umetnost koja funkcioniše kao subkulturna praksa privlači pažnju i interesovanje kulturnih i gradskih institucija, sa učesnicama panela će se razgovarati o nivoima komunikacije i podrške u oblasti ulične umetnosti. Takođe će se razgovarati o načinim kako sačuvati kulturu i subkulturu, i kako uličnu umetnost predstaviti široj publici iz pozicije saradnje sa kulturnim i gradskim institucijama.
U okviru događaja će biti izložene fotografije radova francuskih umetnika koji su gostovali u Srbiji, kao i radovi srpskih umetnika koji su nastali u Francuskoj. Posetioci će moći da obiđu prvu virtuelni izložbu „Loving Street Art Belgrade“ koja je sada dostupna i na francuskom jeziku uz korišćenje VR seta.
FRANCUSKA
Kaldea je francuska umetnica rođena u Parizu. U Srbiji je gostovala nekoliko puta u okviru All Girls Jam-a koji organizuje umetnica TKV, a uz podršku Francuskog institua u Beogradu i Novom Sadu. Kaldea je prepoznatljiva po svom jedinstvenom stilu koji je misteriozan i savremen i uvek evoluira kroz različite medije koje koristi. Njen rad prevazilazi samo umetničko stvaranje i postaje ceo kreativni univerzum koji ona rado deli sa svojom publikom. Umetnica će podeliti svoje iskustvo u radu na projektima u Srbiji.
AUSTRIJA
Mag. Christine Koblitz zadužena za društvene medije i specijalne projekte muzeja u Beču, predstaviće jedinstveni projekat „Take over“. Muzej u Beču je 2019. godine pozvao ulične umetnike da prikažu svoje stilove direktno na arhitekturi muzeja. Pre planirane rekonstrukcije muzeja, 40 priznatih uličnih umetnika je bilo pozvano da „preuzmu” muzej, stvarajući privremena dela direktno na zidovima samog muzeja.
HOLANDIJA
Nevena Nikolić iz odeljenja za kulturu i odnose sa medijima Ambasade Holandije će predstaviti projekat "Izuzetne žene Srbije" koji je pokrenula ambasada Holandije u saradnji sa Centrom za Ženske studije, Kulturnim centrom GRAD i devet gradova u Srbiji. U njihovom izboru našle su se najznačnije žene 20. i 21. veka iz različitih oblasti – među njima su revolucionarke, aktivistkinje, dizajnerke, dobrotvorke, političare, pesnikinje, književnice, pravnice, pedagoškinje, kompozitorke, sportistkinje, feministkinje. Umetnici širom Srbije su putem javnog konkursa, dobili priliku da, oslikavanjem murala u izabranim gradovima, prikažu 10 izuzetnih žena.
Pejzaž gradskih ulica - šetnja u okviru Good Urban Life
Poseban program Beogradske internacionalne nedelje arhitekture "Good Urban Life / Dobar Urbani Život" posvećen je urbanim intervencijama koje se tiču gorućih pitanja gradskog života.
Fokus naše šetnje nije bio na istorijatu street arta i grafita u Beogradu, već smo se bavili uličnom umetnošću u kontekstu toga kako se grad razvija, kako se politički sistemi menjaju, kako se podrška ili nedostatak podrške u nekim segmentima kulture i društva odražavaju na manifestovanje ulične umetnosti. Krenuli smo od kulturne politike grada, pa smo se bavili zaštitom ulične umetnosti, kao i načinom na koji se određeni urbani prostori raspadaju, i time kako oni svojim stanjem privlače pažnju uličnih umetnika i umetnica da intervenišu u njima.
Centralni deo šetnje bio je rezervisan za odlazak u Kafe bar 16, socijalno preduzeće koje je osnovao Centar za integraciju mladih radi pružanja podrške deci koja žive i/ili rade na ulici. Ideja ovog socijalnog preduzeća je da se sav prihod koji ostvare vrati dalje u organizaciju, i pomaže programima.
Učesnicima se obratila Jasna Bratićević iz Centra za integraciju mladih, koja je istakla: "U Kafe Baru 16 mladi koji rade ili su radili na ulici, dobili su priliku da steknu neke dodatne veštine. U Beogradu je veliki broj kafića, lokala, restorana, tako da postoji mogućnost da se veliki broj njih zaposli. Oni ovde počinju da uče taj zanat. Neki ostanu ovde da rade, a neki odlaze kod drugih poslodavaca. Ovim smo dobili još jedno njihovo sigurno mesto, kao što su do sada bila svratišta".
Tokom pauze u šetnji, učesnici su imali priliku da iskuse inovativne street food zalogaje šefa Vanje Puškara, osnivača koncepta New Balkan Cuisine - "Naše podneblje ima ogroman potencijal kada je u pitanju ulična hrana. Raspolažemo bogatim asortimanom sirovina, i mislim da je ogromno polje za unapređenje ponude ulične hrane, koje već napreduje iz godine u godinu. Casual dining se razvija globalno, pa tako i kod nas. Jako je bitno da i mi ispratimo ritam razvoja tog načina konzumiranja hrane. Trendovi se menjaju i ljudi žele da jedu nešto brzo, ali sa druge strane i kvalitetno, sa određenim namirnicama koje imaju svoje odgovarajuće poreklo", objasnio je Vanja.
Grafiti i street art se kao vrlo prepoznatljivi umetnički izrazi dešavaju u jedinstvu sa gradom. Zato ova tura nije bila samo o pomenutim umetničkim izrazima već i o suživotu ulica i ljudi.
Realizaciju programa je podržao Austrijski kulturni forum.
Fotografije: Vladimir Živojinović i Aleksandar Đorđević
Osam modela ulične umetnosti za slepe i slabovide u Beogradu
Cilj projekta "Umetnost u prolazu" je da se ulična umetnost približi slepim i slabovidim osobama kroz postavljanje modela urađenih 3D tehnologijom.
Modeli murala su inovativni pristup u predstavljanju ulične umetnosti i grafita jer se kreiranjem radova ulične umetnosti u 3D tehnologiji omogućava slepim i slabovidim osobama da kroz dodir upoznaju umetnička dela koja se nalaze na ulicama Beograda. Uz radove se nalaze i opisi na Brajevom pismo.
Radovi za koje su urađeni modelu su dela vodećih i prepoznatih uličnih umetnika i umetnica iz Srbije i sveta: Weedzor, Jana Danilović i Hope, TKV, Piros, Junk, Rage, Lunar i Flying Fortress.
"Uvek smo zastupali mišljenje da je ulična umetnost najslobodnija forma umetnosti i da je dostupna svima, a da bi zaista bila dostupna svima odlučili smo se na kreiranje 3D modele murala. Na ovaj način smo hteli da radove na ulici približimo slepim i slabovidim i da skrenemo pažnju šire javnosti na potrebe ove grupe građana i njihovo uključivanje u svakodnevni život grada, a ulična umetnost je svakako važan deo toga" - izjava udruženja Street Art Belgrade. Naša želja je da se ovaj projekat organizuje i van Srbije i voleli bismo da prenesemo svoje iskustvo stečeno na projektu kolegama iz regiona.
"Na početku ovog projekta nisam verovao da je moguće murale prilagoditi slepima i slabovidima, a eto za manje od godinu dana imamo ukupno osam radova koji su nam dostupni. Naša zajednica je mala i umetnost je i dalje nedovoljno pristupačna slepim i slabovidim osobama, sama činjenica da će umetnici sada razmišljati da svoje radove prilagode svima za nas znači mnogo. Modeli na ulicama motivišu naše članove da se osećaju delom grada, da se više kreću i prošetaju, što je veoma dragoceno." - izjavio je Nikola Đorđević, predsednik Gradske organizacije slepih Beograda
U Srbiji ima oko 12.000 slepih i slabovidih osoba koje imaju potrebe za podrškom u ostvarivanju njihovih prava kao i za integracijom u sve društvene tokove i svakodnevne aktivnosti, a kulturni život i umetnost su sastavni i važan deo toga.
Autor projekta je organizacija "Street Art Belgrade" čiji se članovi preko dve decenija bave istraživanjem, dokumentovanjem i popularizacijom ulične umetnosti i grafita.
Umetnost u prolazu - pet novih modela murala za slepe i slabovide
Pet novih modela murala će biti postavljeni u toku maja na nekoliko lokacija u centru grada i predstavljaju različite umetnike i stilove ulične umetnosti.
Pri izboru radova se imalo u vidu dostupnost i blizina radova Gradskoj organizaciji slepih Beograda, kako bi članovi mogli kroz kraću šetnju da osete kako izgleda otkrivati umetnost na ulici. Radovi za koje su urađeni modelu su dela vodećih i prepoznatih uličnih umetnika i umetnica iz Srbije i sveta: TKV, Piros, Junk, Rage, Lunar i Flying Fortress.
Modeli su izrađeni uz podršku kompanije Atlantic Štark, a u okviru proslave 50 godina omiljenog flipsa – Smoki. Kompanija Atlantic Štark želi da omogući svima da uživaju u street art umetnosti, koja je zaštitni znak ovogodišnje, slavljeničke Smoki kampanje.
Modeli murala su inovativni pristup u predstavljanju ulične umetnosti i grafita jer se kreiranjem radova ulične umetnosti u 3D tehnologiji omogućava slepim i slabovidim osobama da kroz dodir upoznaju umetnička dela koja se nalaze na ulicama Beograda. Uz radove se nalaze i opisi na Brajevom pismo.
"Na početku ovog projekta nisam verovao da je moguće murale prilagoditi slepima i slabovidima, a eto za manje od godinu dana imamo ukupno osam radova koji su nam dostupni. Naša zajednica je mala i umetnost je i dalje nedovoljno pristupačna slepim i slabovidim osobama, sama činjenica da će umetnici sada razmišljati da svoje radove prilagode svima za nas znači mnogo. Modeli na ulicama motivišu naše članove da se osećaju delom grada, da se više kreću i prošetaju, što je veoma dragoceno." - izjavio je Nikola Đorđević, predsednik Gradske organizacije slepih Beograda.
Na događaju u Dorćol Platzu na kojem je predstavljeno pet novih modela, umetnica TKV je sa članovima Gradske organizacije slepih Beograda održala radionicu korišćenja spreja i dodatno približila proces stvaranja ulične umetnosti.
"Drago mi je da su umetnici dobili priliku da učestvuju u projektu približavanja murala slepim i slabovidim osobama. Dobili smo novu poziciju kroz koju imamo dodatni motiv da u procesu rada razmišljamo o tome kako nešto što je vizuelno da prenesemo nekome ko ne vidi. To je veoma važno, posebno što se smatra da je street art najslobodnija vrsta umetnosti. Ovo je korak napred ka inkluzivnom društvu, i drago mi je što su ljudi u okviru street art zajednice pokrenuli inicijativu kroz koju se to omogućuje i kreira prostor da se razmišlja o tome kako da umetnost približimo svima." - rekla je umetnica Aleksandra Petković TKV
Projekat je podržala kompanija Atlantic Grupa, a u okviru kampanje obeležavanja 50 rođendana Smokija. Želja kompanije je da probude stvaralački duh i podrže umetnost, kao i da umetnost približe svim članovima zajednice.
"Kao brend koji povezuje čitav region i sve generacije, koji je univerzalni jezik na velikom području i koji kao umetnost ne poznaje granice, logičan je korak bio da se napravi saradnja između Smokija i poznatih grafiti umetnika iz regiona i da se kreira kampanja na koju smo izuzetno ponosni. Način na koji je Smoki obeležio svoj veliki jubilej, 50 godina postojanja, i kruna celokupne kampanje zbog koje smo se danas i okupili – predstavljanje taktilnih 3D tabli naših najpoznatijih street art vizuala čime ova umetnost postaje dostupna i slepim i slabovidim našim sugrađanima, samo je jedan od načina na koji Atlantic Štark kompanija vodi računa o društvenoj odgovornosti. Iskoristio bih priliku da iskažem veliku zahvalnost Gradskoj organizaciji slepih Beograda i udruženju Street Art Belgrade na pomoći i podršci da ovu kampanju predstavimo na pravi način, ali i pružimo mogućnost svima da uživaju u street art-u. Nastojaćemo da i u budućnosti nastavimo sa projektima koji su od velike važnosti za zajednicu u okviru koje poslujemo", istakao je Vladimir Latinović, marketing menadžer kompanije Atlantic Štark.
Sa ovim novim modelima Beograd postaje grad sa najviše 3D modela ulične umetnosti za slepe i slabovide u regionu i Evropi, ukupno osam modela se nalazi na različitim lokacijama – dva modela na Vračaru, tri modela u prostoru Cetinjske, dva modela na ćošku Višnjićeve i Gospodar Jovanove i jedan model u prostoru Dorćol Platza.
Autor projekta je organizacija "Street Art Belgrade" a podršku su pružile Gradska organizacija slepih Beograda i kompanija Atlantic Grupa.
Gradska organizacija slepih Beograda okuplja oko 2000 slepih i slabovidih osoba sa teritorije svih beogradskih opština, dok u Srbiji ima oko 12.000 slepih i slabovidih osoba koje imaju potrebe za podrškom u ostvarivanju njihovih prava kao i za integracijom u sve društvene tokove i svakodnevne aktivnosti, a kulturni život i umetnost su sastavni i važan deo toga.
Foto © Alex Dmitrović
Opisi murala za koje su urađeni 3D modeli
Pet novih modela murala će biti postavljeni u toku maja na nekoliko lokacija u centru grada i predstavljaju različite umetnike i stilove ulične umetnosti.
Pri izboru radova se imalo u vidu dostupnost i blizina radova Gradskoj organizaciji slepih Beograda, kako bi članovi mogli kroz kraću šetnju da osete kako izgleda otkrivati umetnost na ulici. Radovi za koje su urađeni modelu su dela vodećih i prepoznatih uličnih umetnika i umetnica iz Srbije i sveta: TKV, Piros, Junk, Rage, Lunar i Flying Fortress.
TKV, "Gore", 2021.
Ovaj rad nastao je u okviru projekta All Girls Jam koji je 2021 održan po drugi put na Dorćol Platz-u. Generalna tema je bila vezana za zelenu boju koja simbolički predstavlja mnoge stvari ali između ostalog reciklažu, zaštitu životne sredine i povratak prirodi. Za razliku od nekih drugih radova TKV, gde predstavljene žene nose sa sobom neke važne priče i simboliku, ova osoba je zapravo samo model koji nosi sa sobom ideju slobode, mira i snage. Pogled u nebo zapravo predstavlja svesnu odluku da se umesto na ono negativno što nas okružuje koncentrišemo na nebo kao simbol slobode i mogućnosti.
Lunar i Flying Fortress, "Mačor i Meda", 2018.
Nakon više od trideset godina provedenih na ulici stvarajući umetnost bez dozvole (ali i sa dozvolom), ova dvojica umetnika se rado sreću po čitavoj Evropi kako bi kreirali zajedničke radove. U okviru projekta United Colours of Belgrade / Warm up koji je izveden 2018. godine na inicijativu Paint Kartela i uz podršku Street Up-a, Lunar i Flying Fortress su zapravo predstavili svoja alter ega. I Lunarov mačor i Fortress-ov medved su nastali kroz razvojni proces u kome su obojica tragali koliko za svojim tagom toliko i za vizuelnim alijasom koji bi ih predstavljao na ulicama. Tokom razvoja zajedničke skice i dela na ulici sasvim je normalno da u samom procesu dolazi do kompromisa, a naročito kada se radi o veoma specifičnim individuama. U ovom radu namera je bila da se na autoironičan način prikaže proces njihove dugogodišnje saradnje koja podseća na češki animirani serijal "A je to".
Rage, "Lisica u gradu", 2018.
Poslednjih desetak godina svuda po gradu nailazimo na predstave lisica, vukova, raznoraznih izmišljenih šumskih monstruma i morskih vukova koje za sobom ostavlja umetnik Rage. Čini se da Rage stvara sopstveni pandan srednjovekovnom Bestijaru u kome su bile predstavljane i opisivane realne i mitološke životinje koje su okupirale maštu ljudi iz srednjeg veka. On stvara čitav dijapazon životinja iz našeg urbanog Bestijara koje na simboličan način nastanjuju našu urbanu džunglu. Rad je nastao 2018. godine u okviru projekta United Colors of Belgrade / Warm up.
Junk, "Drugari", 2018.
U okviru projekta podrške Kafeu 16 nastalo je nekoliko radova različitih umetnika koji su svojim angažmanom dali podršku ovom jedinstvenom mestu u gradu. Naime, članovi tima Svratišta za decu su pokrenuli ovaj kafe kako bi u njemu deca s ulice sticala neophodna znanja i iskustva koja im omogućuju da se zakonski zaposle nakon što napune 16 godina. Junk-ova ideja je bila da stvori rad koji će svojom pozitivnom energijom i laganom tematikom obradovati prolaznike ali i preneti optimizam onoj deci kojima je ovo mesto namenjeno. Dabar i ptičica su tu da, pored prijemčive ilustracije koja sama po sebi nosi pozitivne konotacije, prikažu snagu prijateljstva među najrazličitijim idividuama. Osim toga kućicu za ptice, koja se nalazi u pozadini, možemo tumačiti kao simboličnu predstavu Kafea 16 koji na neki način predstavlja sigurno mesto, kuću, za sve ulične ptičice kojima je potreban dom.
Piros, "Svako svoju sreću traži", 2016.
Tokom 2016. godine veliki broj umetnikovih prijatelja se odselilo iz zemlje. Iako su ti rastanci bili puni emocija što pozitivnih, što negativnih Piros je shvatio da je u svemu tome najvažnije pružiti im podršku u njihovim novim životnim poduhvatima. Tako je svakome od njih namenio po jedan bicikl koji, kao simbol iz detinjstva, predstavlja magičnu napravu koja može da im pomogne da osvoje svet. Ovaj rad koji je nastao u dvorištu stare Bajlonijeve pivare je prvi iz ovog serijala i jedan je od najuticajnijih umetnikovih radova na ulici. "Svako svoju sreću traži" nastao je kao sublimacija svega što je umetnik imao potrebu da izrazi tog trenutka od stila, tehnike, simbolike do emocija.
Nastavlja se postavljanje 3D modela murala za slepe i slabovide
Cilj projekta "Umetnost u prolazu", koji je podržan od strane Yettel fondacije, je da približi uličnu umetnost slepim i slabovidim osobama kroz postavljanje modela urađenih 3D tehnologijom.
Prvi modeli koji su postavljeni na Vračaru u oktobru prošle godine su izazvali veliku pažnju domaće i strane publike i pokazali koliko je važna integracija slepih i slabovidih osoba u sve oblasti života.
Modeli murala su inovativni pristup u predstavljanju ulične umetnosti i grafita jer se kreiranjem radova ulične umetnosti u 3D tehnologiji omogućava slepim i slabovidim osobama da kroz dodir upoznaju umetnička dela koja se nalaze na ulicama Beograda.
"Uvek smo zastupali mišljenje da je ulična umetnost najslobodnija forma umetnosti i da je dostupna svima, a da bi zaista bila dostupna svima odlučili smo se na kreiranje 3D modele murala. Na ovaj način smo hteli da radove na ulici približimo slepim i slabovidim i da skrenemo pažnju šire javnosti na potrebe ove grupe građana i njihovo uključivanje u svakodnevni život grada, a ulična umetnost je svakako važan deo toga" rekla je Ljiljana Radošević, istoričarka umetnosti iz organizacije Street Art Belgrade.
U Srbiji ima oko 12.000 slepih i slabovidih osoba koje imaju potrebe za podrškom u ostvarivanju njihovih prava kao i za integracijom u sve društvene tokove i svakodnevne aktivnosti, a kulturni život i umetnost su sastavni i važan deo toga. Gradska organizacija slepih Beograda okuplja oko 2000 slepih i slabovidih osoba sa teritorije svih beogradskih opština.
"Projekat 'Umetnost u prolazu' je veoma značajan jer svako ko deluje sa ciljem da nešto prilagodi ili približi populaciji slepih i slabovidih za nas čini mnogo. Kroz zajednički rad smo svi učili jedni od drugih i saznanja koja smo stekli u saradnji sa organizacijom Street Art Belgrade od velikog su značaja jer će biti primenljiva i u nekim narednim projektima koji ne moraju nužno biti umetničkog karaktera" izjavio je Nikola Đorđević, predsednik Gradske organizacije slepih Beograda.
Treći mural za koji je urađen 3D model su oslikali umetnici Jana i Hope i nosi simboličan naziv "Ljubav i nada". Mural je oslikan 2018. uz podršku dece iz "Svratišta". Zid se nalazi u Cetinjskoj prekoputa socijalnog preduzeća kafe-bara "16" koji je otvoren sa ciljem da pruži podršku bivšim korisnicima Svratišta nakon što napune 16 godina i predstavlja svojevrsnu priliku za dodatnu edukaciju, sticanje novih veština i mogućnost formalnog zapošljavanja. Pre svega, to je još jedna sigurna lokacija za decu koja žive i rade na ulici. Postavljanjem 3D modela na ovom mestu se ističe važna poruka murala kao i sama lokacija na kojoj se nalazi.
"Kroz projekat 'Umetnost u prolazu' želeli smo da pokažemo da umetnost može biti dostupna svima. Zahvaljujući 3D modelima murala, naši slepi i slabovidi sugrađani moći će da uživaju u delima uličnih umetnika. Istovremeno, ovaj projekat nas podseća da se izazovi i prepreke mogu prevazići kada se zajedno potrudimo. Posebno bih istakla doprinos dece iz "Svratišta", koja su učestvovala u oslikavanju ovog murala i uverila nas da umetnost zaista spaja ljude. Veliko mi je zadovoljstvo što je Yettel fondacija deo ove inicijative jer ona simbolizuje ono za šta se mi zalažemo, a to je tolerantnije i bolje društvo“ rekla je Milica Begenišić, menadžerka Yettel fondacije.
Autor projekta je organizacija "Street Art Belgrade" a projekat se realizuje uz podršku Gradske organizacije slepih Beograda i Yettel fondacije.
3D model murala "Ljubav i nada"
Kroz projekat "Umetnost u prolazu" koji je podržan od strane Yettel fondacije želimo da približimo uličnu umetnost slepim i slabovidim osobama kroz postavljanje modela urađenih 3D tehnologijom.
Prvi modeli koji su postavljeni na Vračaru u oktobru prošle godine su izazvali veliku pažnju publike i pokazali koliko je važna integracija slepih i slabovidih osoba u sve oblasti života.
Treći mural za koji će biti urađen 3D model su oslikali umetnici Jana i Hope i nosi simboličan naziv "Ljubav i nada". Mural je oslikan 2018. godine uz podršku dece iz Svratišta. Zid se nalazi u Cetinjskoj ulici, prekoputa socijalnog preduzeća kafe-bara "16" koji je otvoren sa ciljem da pruži podršku bivšim korisnicima Svratišta nakon što napune 16 godina i predstavlja svojevrsnu priliku za dodatnu edukaciju, sticanje novih veština i mogućnost formalnog zapošljavanja. Pre svega, to je još jedna sigurna lokacija za decu koja žive i rade na ulici. Postavljanjem modela na ovom mestu smo hteli da dodatno istaknemo važnu poruku murala kao i samu lokaciju na kojoj se nalazi.
Oslikavanje murala tokom Beogradskog irskog festivala
U okviru ovogodišnjeg Beogradsko irskog festivala koji traje od 12 do 20 marta, irska muralistkinja Holi Pereira će oslikati mural u ulici Maršala Birjuzova 16.
Oslikavanjem murala velikih razmera inspirisanog tradicionalnim motivima sa srpskih ćilima, Holi proslavlja veštine i rad koji su tradicionalno žene ulagale kako u tkanje ćilima tako i u druge narodne rukotvorine. Pored toga što ovim radom proslavlja ženski rad, Holi ukazuje i na važnost tradicije usmenog prenosa znanja i priča, koji su bitna zajednička osobina svake narodne kulture (a posebno irske i srpske narodne kulture). Mural predstavlja devojku kako tka pirotski ćilim. Uticaj lokalnih motiva može se prepoznati u formi zvezde na pozadini, kao i simetričnoj cvetnoj borduri. Na taj način, umetnica ostvaruje živopisan i šarolik kontrast sa gradskim okruženjem, istovremeno odajući počast često zanemarenoj ulozi koju su žene imale, i imaju, u svim društvima kroz istoriju.
Holi ćete moći da posetite na lokaciji za vreme slikanja murala, 7 – 20. marta ili tokom street art pešačke ture “Murali” koju organizuje Street Art Belgrade. A nakon ture pridružite nam se na razgovoru sa umetnicom koji će voditi naša koleginica Ljiljana Radošević u KC Parobrod. Pričaćemo o Hollinom radu i iskustvu oslikavanja murala u Beogradu kao i o četvorogodišnjem procesu koji je prethodio izradi ovog murala.