Podignimo u vis čela… i videćemo zidove koji nas okružuju, videćemo zidove koji nas izoluju i kanališu, ali i zidove koji nas spajaju. Videćemo fasade najčešće rušene prestonice na svetu, videćemo neoklasizicam, art-deko, turske udžerice, modernu… i videćemo grafite ispisane po tim fasadama.
Grad je platno na kome poznati i nepoznati autori ostavljaju svoje tragove. Platno koje se cepa i krpi, i po kojem se ponovo slika. Ceo grad je jedna velika galerija a nama je prepušteno da uživamo u postavci ili da je kritikujemo.
Projekat se bavi arhitekturom i grafitima Beograda – porukama na zidu. Ove poruke su izložene pogledima, različitim vremenskim uslovima i emocijama. To ih čini prolaznim. Cilj ovog projekta je da se, pre svega grafiti, kao specifičan vid umetnosti sačuvaju, dokumentuju i popularizuju.
A ova umetnost pripada svima. Od pećinskih zidova po kojima su neki klinci iz praistorije crtali svoje drugare lovce, vanzemaljce i duhove koji su ih proganjali pa sve do današnjeg virtuelnog Facebook zida na kojima našim drugarima vanzemaljcima čestitamo rođendane, zid je tu da prenese poruku. Ako papir trpi sve, zid trpi još više.
Grafiti predstavljaju nezaobilazni deo urbanog okruženja. Zamisliti grad bez grafita bi bilo isto kao zamisliti grad bez automobila. U današnje vreme grafiti su neraskidivo povezani sa arhitekturom. Arhitektonski elementi se često koriste ne samo kao površina za slikanje već kao sastavni deo grafita. A i sama arhitektura često može da izgleda kao jedan veliki grafit.
U okviru projekta pokrenuti su blog i Facebook stranica „Beogradski grafiti“, na kojima su pored beogradskih grafita prikazani i grafiti iz drugih svetskih metropola sa ciljem da se prikaže univerzalni jezik grafita. Bez obzira da li gledamo grafit na zidu u Njujorku, Berlinu, Beogradu ili gledamo praistorijski crtež lova, poruka je tu.
